Ана Ивановић (19. на светској ранг-листи) пласирала се у друго коло на тениском турниру у Монтреалу, пошто је као 13. носилац савладала Францускињу Татјану Головина (26) са 6:4, 6:2. Тенисерка руског порекла јој је стална муштерија јер је остала кратких рукава и у петом међусобном дуелу, четвртом на брзој подлози.
Први пут су одмериле снаге пре две године у Цириху. Ивановићева је тада имала непуних 17 година, а Головина непуних 16. Меч је био изузетно узбудљив, а волшебним преокретима наша тенисерка се изборила за мегдан с Американком Венус Вилијамс у другом колу – 7:5, 6:7 (2:7), 7:6 (7:3).
Тапкање у месту
Тада је то био окршај финалисткиње јуниорског Вимблдона (Ивановић) и европске јуниорске првакиње из 2003 (Головина) које су тек крочиле у професионализам с тим што је Францускиња већ имала и запажене резултате у сениорској конкуренцији 2004 (финале у Бирмингему, четврто коло на Међународном првенству Аустралије и на Вимблдону, једно полуфинале, четвртфинале у Монтреалу...). Утисак које су оставиле на тениски свет је био толико упечатљив да су њихове дуеле сматрали „вечитим дербијем” будућности и опасном конкуренцијом Рускињи Марији Шараповој, Ивановићевој вршњакињи, која је већ била засела на вимблдонски трон.
Идуће године су обе наставиле да се успињу. Уз по који блесак, наша тенисерка је догурала до 16. места на ранг-листи, а Францускиња до 18, што су им најбољи рејтинзи. Ивановићева је проглашена за најбољу младу играчицу прошле сезоне, а та награда је претходно припала Головиној.
Ове године, међутим, и једна и друга тапкају у месту и пример су да је без високих домета на турнирима праг десет најбољих на свету даљи. Супротно је с Чехињом Никол Вајдисовом, рођеном 1989, у чију се дубоку сенку пале. Недавни пробој у полуфинале у Сан Дијегу винуо ју је на девето место па је 12. најмлађа тенисерка која се домогла „Топ 10” од када је 1975. рејтинг почео да се обрачунава компјутерски.
Примера ради, Вајдисова је већ шест пута победила на турнирима ВТА (ове године у Стразбуру, савладавши у полуфиналу и Јанковићеву). Ивановићева има један трофеј, из Канбере лане, а Головина ни један. И Чехиња је, попут наше тенисерке, заблистала на „Ролан Гаросу”, и њена жртва у осмини финала је била домаћа љубимица Амели Морезмо, али је победом у четвртфиналу над В. Вилијамс отишла корак даље од Ивановићеве. Финале јој је измакао у дуелу с Рускињом Светланом Кузњецовом.
Вајдисова преузела примат
Данас је Вајдисова тениска „тинејџерка” број један, како то светски медији упражњавају да кажу. Титулу је преотела од наше тенисерке која је лане баш испред ње за длаку приграбила признање за најбољу младу играчицу. На жалост љубитеља спорта код нас, испоставило се да је у праву била већина посетилаца сајта Женског тениског удружења који су на питање „која ће нова нада светског тениса прва да се домогне десет најбољих” гласали за Чехињу. Међу понуђеним опцијама било је и име наше играчице.
Ивановићева ју је савладала у једином сениорском окршају, у Мајамију прошле године, а Вајдисовој је припао једини дуел у јуниорској конкуренцији, у четвртфиналу на Међународном првенству Аустралије 2004. Можда баш њихови дуели прерасту у „вечите”, али наша тенисерка најпре мора да изађе из њене сенке.
Прилика за то је већ у Монтреалу и на потоњем Међунардоном првенству САД, последњем турниру „грен-слема” у сезони, поготово што Ивановићева по обичају добро игра у смирај сезоне. Вајдисова је пробојем у сами врх већ уграбила да буде међу првим носиоцима и да има повољнији жреб. Ивановићева за такав статус тек треба да се избори, што ће јој поћи за руком само ако постиже резултате равне онима који су у тениској биографији Чехиње. Изазови ће бити још већи, јер нова поколења ничу свуда по свету као печурке после кише.